Drage Hrvatice, dragi Hrvati!

Opet stojimo pred izbori, ki će ako nećemo pravično i moralno odlučiti, ostat će zapamćeni kot sramotni.

Zač ovo velim. Ako imamo samo jednu listu, na koju znamo glasat, ku znamo zibrati, to nisu izbori, to nij ništ! Ako nimam mogućnost zibrati med najmanje dvi strane, čemu izbori, izbori, na ke je svejedno koliko ljudi izajde. Ne mora ni polovica. Sve jedno je kolikimi izajdu!

Sve je počelo jako-jako dugo, još je stao željezni firhong. Mi Gradišćanci nismo bili za razumit drugim zbog malo drugačijeg jezika ( no onga pravoga hrvatskoga), vsenek smo visili van iz pravog hrvatskog „lonca” ovde na Ugri ( ali to je bilo takaj i s naši Hrvati u Zali, ki svojim kajkavskim opet ne stanu u „normalnu” formulu). No friške i nove ideje rađale su se uprav kod nas, na granici istoka i zapada. I to je ostalo do dana denašnjega tako. Osnovali smo prvo društvo veljek na početku, da pokažemo dobar primjer drugim. Po 90. ljeti je počelo nekako sve bolje funkcionirati, dok nisu upeljali samuoprave. To je bio veliki šok za naš civilni žitak, ki je bio stoprv va zipki i ni se mogal dalje razvijati, aš su ljudi počeli pojt tamo kade je pinez, a to su bile samouprave. Ta čemeran trend dura do dana denašnjega nažalost. Samouprave diktiradu i su postale „lažni čuvari”, aš se boru za pikice i ki zna već zapisnikov načinjiti. Svaka čast iznimkom, tote, kade su se i civilna društva mogla očuvati i ostati aktivni.

Društva nam nisu takova kot bi morala biti i sve je podređeno nekakvoj politiki, ku  nam od „zgora” zapovidaju.

Prošli put smo se prvi put javili s posebnom listom, da pokažemo kolikimi smo i ča smo. Rezultat je bil, da smo s Zalci skupa dostali već nego jednu trećinu mandatov u Državnoj Samoupravi.

Svi drugi su se ujedinali protiv nas da niš nimamo, a nažalost imali smo i na drugoj strani jednu peršonu, ka da je bila na našoj strani mogli bi biti još jači. Nažalost svenek se dilimo i mi Gradišćanci.

Samo da znate. Od velikih naših političarov, ki su plaćeni funkcioneri smo mi već davno otpisani, kot ljudi, ki si već neznadu jezik, mladine nimadu, tako da ni budućnosti.

Druga strana nas je vsenek prik oja (prevarila) obećala i rič si nij držala i fantila nam se, a mi samo želimo isti tretman, isto postupanje, da svaki Hrvat u Ugarskoj ima iste šanse i ista prava.

Istina je i to da nas je pojila i ova naša granica. Čudami od nas delaju vani i nimaju nit vrimena, nit interesa uključiti se u društveni žitak, a u Zali fali već generacijov, ki su prošli van delat daleko.

I va našem krovnom društvi imamo dost falingov, aš ne vridi princip zastupanja po aktivnosti i pravom hrvatskom žitku, nego je članstvo podiljeno drugačije. A va situacija se vuče već ljeta dugo.

Već sam puta pisal i va naše novine (Hrvatski Glasnik), no već štampani teksti su se većkrat zlišali i pokidali, prije neg su izašle, da se ne pokaže i dozna  istina. Ali ako ne istina, onda bar druga stran medalje. Nažalost sloboda medija za nas manjine je još nedočekana velika želja!

Bili smo i u ministarstvi, da je va situacija nepravična, no nisu nam pomogli. Pisali smo ombudsmanu, da je zakon čemeran i da se mora upeljati malo već demokracije i poslušati narod ča kani. I ovde smo dostali dost kasno negativan odgovor. Na Veleposlanstvu znadu za naš problem, no oni se neznadu umišati u naše posle, samo im je žao, da je takva situacija.

Jedno je ali sigurno. Gradišćanski Hrvati postali su prepoznatljivi i mandate smo si mi prekskrbili i ni nam je nijedan dao, kako mu se šikalo. Po meni to vrime je prošlo.

Čudami velu, da moramo biti s većinom, aš je tako bolje. Bolje je zate, ki ne kanu delat i kin je dobro teplit se uz lonac, no mislim, da more jednuč dojt vrime, kada će se i situacije kod Hrvati u Ugarskoj poboljšat i da ćedu ljudi, ki su odrasli u drugom sistemu polako ostarnut.

Ako idemo opet na skupnoj listi s Društvo Hrvata u Mađarskoj, bit ćemo ismijani i poniženi, kot smo bili do sada svenek. Malo droptinj nam se hiti i to je to.

Hvala Bogu znamo si preskrbiti i prik drugih kanalov pinez, jedino ča nam fali su naši plaćeni ljudi. Tu slabost nismo mogli popraviti, pa je omjer cca. 8 puta na drugoj strani. Znači tretina nas je, a imamo samo osminu plaćenih!

Protiv te nepravde se mi borimo, i mislim da se moramo i dalje borit. Moramo dostignuti, da već jedanput bude ki visoki činovnik iz naših redov ( ki ali ča i čini!), a to moremo samo onda ako smo odlučni, a ne poslušni sluge!

Kada smo pred već od 15 ljet kanili reformirati naš društveni žitak na sjednici ovde u Koljnofu bili smo preglasani. Zakon je po 10 ljeti regulirao taj dijel tako, da se je moralo rewformirati, ali to je već bilo prekasno. Vsenek kasnimo i to zato, kad neznamo naše ideje realizirati.

Milsim da ni u poslidnji 5 ljeti nij bilo čuda čemernije ovde kod nas i da na neki polja znamo pokazati dobre rezultate, a imamo za čuda manje materijalnih izvorov.

Do sada smo bili lojalna oporba i onda, kad nam nisu dali mjestov, koliko bi nam keralo ( npr. u odbori, kurator itd.), sada bi si ali morali malo pokazati i zube, aš sve pod tepih pomest i reć: dica sve je u redu – je laž i ne odgovara istini.

Na kraju da se zna za sve vas. Budite gizdavi na svoj stari hrvatski jezik. Vakovoga kakovoga mi imamo samo rijetki govoru već denas na svitu, a vjerujete najveći je kinč koga znamo imat. Zato ga gajite, čuvajte i predajte vašoj dici i vašim nukićem, aš kad i poslidnji gradišćanski Hrvat ( a i pravi Kajkavac) ki živi na Ugri umre, umrit će s njim čuda ča, a najveću žalost doživiti će u tom činu upravo Ugri!

Franjo Pajrić

Na skupnoj listi ili posebno?

Dragi Hrvatice i Hrvati!

Polemika oko izbora me je inšpirilala na razmišljanje.

Skupna lista ili pojt sposebnom listom na izbore?

Zanimljivo, da pred petimi leti, ovo apsolutno nije bilo pitanje. Otprilike, svaki je bio za posebnu listu, i došlo nas je toliko zastupnika u HDS, koliko nas je moglo, po rezultati izborov.

Ča bi nam doprimila skupna lista s Savezom Hrvata u Madjarskoj?

Ja sam osvidočen, po iskustvu, da NIŠT na svitu. Ovo je jedino njihov interes, da znaju postaviti ovu činjenicu u izlog, i sagdir reć da smo mi Hrvati složni. I samorazumljivo, nam svim Hrvatom je u interesu, da još već pinez daje vlada za opet ča izgraditi u Pečuhu.

Neki su rekli, da je hasnovito, ako imamo zamjenika predsjednika u ne punom statusu ili smo članovi bilo koga odbora. Kad  bi onda ipak došli do nekih informacijov.

Zamjenik predsjednika u ovakvom honorarnom formatu niš ni vridan. Tu zadaću se neda ispuniti uz posao. Imali smo ga jur već puti i vidili smo, da nij bilo nikakvog rezultata. Zadnji je bio gosp. Šmatović.

Člani i predsjedniki odbora isto su samo lutke. Bio sam predsjednik odbora, nisam mogao niš upraviti i samorazumljivo nisam došal do nikakvih informacijov. Voditelj ureda je imao veću vlast nego ja. Zato sam dao ostavku u tom mandatu. Ali pitajte Filipović Rajmunda aš on je član jednog odbora u ovom sazivu skupšćine, koliko ,je vridilo to Petrovom Selu ili Gradišću!

Zvana toga, ako bi bila kanila savezova strana, onda bi već bila mogla pokazati dobru namjeru, i ponuditi nam od oni sredstva (pinez) ča si oni podilu, isključivo k njim u regije ispod Balatona (besplatne zabave, koncerti, putovanja, itd.).

Onda bi već davno bilo jasno njim, da ova regija mora imati jednog zamjenika predsjednika u punom statusu, ki djela za nas.

Ne zato smo podiljeni kad smo na posebnoj listi, nego zato kad nas omalovažavaju od samih početkov, i nažalost gledaju nas za neprijatelje. Prije se to nij ovako otvoreno pokazalo, ali i onda je tako bilo. Vidi polemiku o gradšćansko-hrvatskom govoru i standardnom govoru. (ja se ufam da je već jasno prof. Bariću kako velik kvar je ta kampanja načinila općenito cijelom Hrvatstvu. Aš polako već ni nikakovog govora).

Dvojezične škole u Pečuhu i Santovu. A ni u pitanje nije došla škola u Gradišću. A naš predsjednik Vince Hergović se je čuda zato borio, i pred par leti ga ipak nisu izglasali za člana u odbor, koji je bil nadležan za Sambotelski obrazovni centar. Zato mi malo ni jasno, zač je on sad za skupnu listu?

Dakle kad smo živili u tkz. bratstvu i jedinstvu i onda nismo dostali ništa.

Samo da vam bude jasno Hrvatska državna samouprava gospodari godišnje 1600 000 000Ft-i. Ne nisam već nulov napisal to je toliko To je 1,6 milijardi, ili tisućšesto milijuni forintov.

Ja mislim, posebnom listom bi mogli pokazati našoj, i hrvatskoj vladi, da smo još ovde, i moraju računati s nami.

Nikako ne znači i nije značilo da smo mi protiv njih. Ovo je samo jedna samoobrana, jedna refleksija, da ne nestanemo skroz, da ostanemo vidljivi. Da unatoč tomu, da nam ne daju niš, znamo prosit od države, kad smo jedna vidljiva zajednica.

Savezova strana, bi se polag posebne liste, mogla dokazati, da nas poštuje i cijeni.  Isto tako bi mogla ponuditi geste ke bi  mogle pokazati jedinstvo Hrvata u Madjarskoj. Ako se oni pošteno ponašaju s nami onda nijednomu nebi došlo u glavu da protiv njih govori, kad to ne bi bilo ni u našem interesu.

Savezova strana bi nam tribala ponuditi, zamjenika predsjednika u punom statusu. A taj zamjenik bi trebao izgaziti da imamo u svakoj našoj županiji jedan hrvatski centar, kakove imamo polako već u svakoj županiji kade živu Hrvati. (U Pečuhu polako u svakoj ulici)

A onda bi mogli govoriti da smo mi Hrvati složni. Kad se borimo za jedan cilj i to je naš opstanak.

                                                                                                              Geza Völgyi